Poltron

Danas svako može postati nešto.
To više nije ni vijest, ni uspjeh — to je procedura.

Samo treba prvo da pristane da bude ništa.
Da malo prećuti kad ne treba,
da malo klimne kad ne misli tako,
da malo zaboravi ko je — dok ne postane ono što treba.

I tako redom:
odricanje po odricanje,
kompromis po kompromis,
dok se čovjek ne uklopi kao dugme koje nikad nije ni bilo njegovo.

Danas se karakter ne traži — smeta.
Stav se ne cijeni — usporava.
Istina je nezgodna, jer ne zna da se prilagodi.

Zato mnogi brzo “postanu nešto”.
Dobiju titule, funkcije, ime koje zvuči važno.
Samo im se glas promijeni — tiši je.
I pogled — sklanja se.

A ima i onih drugih.
Nisu ništa postali, kažu.
Nisu nigdje stigli, dodaju.

A zapravo — nisu pristali.

I nekako, kad sve sabereš,
ispadne da je danas najteže ostati ono što jesi.
Bez funkcije, bez maske, bez potrebe da se dopadneš.

Jer u vremenu u kojem se sve može postati,
čovjek je jedino što se teško ostaje.